Uvod
Odluke koje se donose kada je u pitanju briga o zemljištu u voćnjacima značajno utiču na zdravlje samih voćki kao i na njihovu produkciju i sam kvalitet plodova. Biljni svet ispod sadnica ima višestruku ulogu u razvoju samog voćnjaka. Stanje zemlje, njena hranjljiva vrednost, dostupnost vode, kontrola korova, naseljenost insektima, kao i rasprostranjenost glodara, utiču na rast, razvoj i produktivnost voćnjaka. Sama vegetacija na zemlji voćnjaka obezbeđuje lakše kretanje mašina, sprečava eroziju tla od strane vetra i vode, kao i stvaranje klizišta, olakšava prečišćavanje vode i pomaže u kontroli prašine. Tradicionalno, uzgajivači su koristili pojas trave sa trakom tretiranom herbicidima duž reda voćki u borbi protiv korova. Danas, i farmeri i potrošači su zainteresovani za koristi koje donosi održiv način proizvodnje hrane. Održive prakse koje su dobre za samo zemljište i okolinu biće od koristi kako za proizvođače tako i za krajnjeg potrošača. WSU istraživači su testirali pokrovne useve, malčeve, oranje, i hranjljivost zemljišta da bi bolje shvatili jedinstvenu spregu međusobno povezanih sistema koji čine tlo u voćnaku.
Posebna pažnja
Uzgajivači organske hrane se susreću sa dodatnim izazovima pri upravljanju zemljištem u voćnjacima, posebno sa kontrolom korova, pošto ne mogu da koriste sintetičke herbicide. Kao rezultat, suzbijanje korova može biti teže, izazovnije i skuplje. Drugi izazov može biti obezbeđivanje hranjljivosti zemljišta. Organska đubriva se teže konzumiraju od strane korenja u odnosu na komercijalna i dosta su skuplja. Sertifikovani uzgajivači organske hrane moraju da demonstriraju da njihovo održavanje zemljišta u voćnjacima čuva ili poboljšava kvalitet zemljišta kao deo procesa sertifikacije.
Bolest ‘mrtvog ili bolesnog zemljišta’ je glavna briga za uzgajivače koji žele da zasade novi voćnjak ne mestu gde je već postojao jedan takav stari. Istraživači su otkrili alternativu tretiranja zemljišta, jer hemikalije koje se koriste u tom procesu obezbeđuju samo kratkoročnu kontrolu zemljišnjih patogena koji se povezuju sa bolešću ponovnog zasađivanja voćnjaka. Oni su otkrili da mešanje žute i bele slačice na zemljištu pre ponovnog podizanja zasada kontroliše ove organizme.
Dezinfekcija zemljišta voćnjaka
Sanitacija je vrlo bitna kod održavanja zdravih stabala voćki. Gljivični patogeni prezimljavaju na osušenim listovima, orezanim granama, kao i istrulelim voćkama ostalim po zemlji voćnjaka. Gljivične spore proizvedene na tim listovima i orezanim granama koje su ostale na zemlji mogu zaraziti zdrava stabla i plodove u proleće kada temperature porastu i kiše, vode za navodnjavanje i vetrovi raznesu spore po celom voćnjaku. Obolele grane koje su bile orezane moraju biti odstranjene što pre. Uništavanje tog lišća i granja će umnogome usporiti razvoj gljiva. Preporučuje se tretiranje ureom na lišće u jesen ili proleće, jer azot ubrzava truljenje lišća gde se gljive prezimljavaju. Spore se ispuštaju sledećeg proleća i po istraživanjima dovoljan je 1% zaraženih listova da bi se zarazio ceo voćnjak.
Odsečene grane jabuka i krušaka koje su zaražene bakterioznom plamenjačom (Erwinia amylovora) moraju biti odstranjene iz voćnjaka jer bakterije na njima mogu zaraziti zdrave jedinke iz celog voćnjaka. Inficirane grane koje su isečene se najčešće uništavaju vatrom. Alati kojima se to radi moraju biti očišćeni
posle upotrebe.
Ako su grane i ostaci od njih uklonjene iz voćnjaka, smanjuje se i količina pesticida koja je potrebna za tretiranje i kontrolu bolesti. Ovo može pomoći kod smanjenja problema sa razvitkom otpornosti na sredstva protiv gljiva. Ova otpornost se javlja kod upotrebe istih ili sličnih sredstava u dužem vremenskom periodu u istom voćnjaku.
Kada se sredstva protiv gljiva i insekata koriste u kombinaciji u voćnjacima, moguće je da sinergija između njih rezultira u akutnoj ili hroničnoj toksičnosti kod pčela.
Pokrovni usevi
Vegetacija na zemlji voćnjaka se sastoji od višegodišnjih trava koje formiraju busenje, korova i pokrovnih useva. Leguminoze kao bela detelina, grahorica ili druge deteline se ponekad koriste u tu svrhu. Tipične trave koje se koriste u međuredovima voćnjaka, zavisno od lokacije uključuju: ježevicu, ljuljeve, rosulje, vijuke, pravu livadarku i mačji rep. Razne mixture se koriste za razvoj samog voćnjaka.
Leguminozni pokrovni usevi se koriste za obezbeđivanje azota potrebnog zemljištu. Istraživanjima na pokrovnim usevima kod voćnjaka utvrđeno je da oni utiču na temperaturu zemljišta i samog voćnjaka kao i na njihovu vlažnost. Neki problemi koji su otkriveni jesu da se pokrovni usevi često bore sa mladim voćkama za hranjljive materije i vodu, i mogu često da budu stanište za razne štetočine kao što su poljski miševi i razni isekti. Postoje i česti problemi sa kontrolom korova u njima.
Sistemi za navodnjavanje u voćnjacima određuju koje vrste pokrovnih useva mogu biti korišćene. Pojedini uzgajivači koriste navodnjavanje “kap po kap” za same voćke, a prskalice ispod njih za navodnjavanje pokrovnih useva. Sa gledišta biološke kontrole insekata, pokrovni usevi mogu da inteziviraju uslove za grabljivce i parazite štetočina u voćnjaku.
Kontrola korova
Kontrola korova je jedan od najvažnijih oblasti u održavanju voćnjaka, jer se korovi bore sa voćkama za hranjljive materije i vodu, a pri tom obezbeđuju stanište za razne štetočine. Vrste korova koje se javljaju su širokolisni korovi, maslačak i dr. Postoji više vrsta kontrole korova. Programi koji se koriste zavise da li se radi o organskoj ili konvencionalnoj proizvodnji. Konvencionalni uzgajivači mogu da koriste herbicide, dok se organski moraju koristiti drugim metodama kao i organskim herbicidima. Neki programi kontrole uključuju: mehaničku/oranje, spaljivanje, košenje i zagrtanje. Neke metode su efikasnije od drugih u zavisnosti od lokacije i načina održavanja voćnjaka.
Zemljište
Održavanje voćnjaka utiče na kvalitet zemljišta u njemu što je važno za same voćke i njihove plodove. Voćkama je potrebno nađubreno zemljište, sa dobrim sastavom i zadržavanjem vode, kao i drenažnim sistemom. Organska materija zemljišta, đubrivo, zagrnute biljke i ostalo se koriste kao dodatak zemljištu, sve u zavisnosti od lokacije i potreba samog travnjaka.
Temperature i sunčeva svetlost
Upravljanje zemljištem u voćnjacima može uticati značajno na temperaturu u samom voćnjaku. Golo zemljište će apsorbovati više toplote preko dana i tu istu toplotu otpuštati tokom noći nego ono prekriveno vegetacijom. Ovo može biti posebno značajno u proleće kada voćnjak cveta, a par stepeni razlike može značiti razliku u preživljavanju cvetova. Košenje viših pokrovnih useva može pomoći kod mrazeva, jer će više sunčeve toplote biti upijeno od strane zemljišta.
Na kraju, uzgajivači koriste trake od materijala koji odbijaju svetlost nazad na stabla voćki, da bi poboljšali boju jabuka, trešnji i drugog koštunjavog voća.