Travnjaci su mašine za pravljenje kiseonika koje istovremeno pročišćavaju vazduh.
Travnata površina veličine 15×15 metara može da proizvede dovoljno kiseonika, koliko potroši jedna četvoročlana porodica. Jedno fudbalsko igralište može neutralizovati ugljen-dioksid proizveden od strane automobila koji je prešao 5000 km. Istraživanja takođe pokazuju da travnjaci iz vazduha uklanjaju zagađivače kao što su ugljen-dioksid, ozon, hidrogen-florid… Trava takođe pomaže i tako što skuplja prašinu, čestice dima i ostalih zagađivača koji mogu da naškode ljudima.
Trava takođe rashlađuje okolinu.
Ovo je posebno bitno u gradovima gde asfalt, beton i upotreba plastičnih površina emituje toplotu. Trava rasipa tu toplotu kroz proces koji se naziva evapotranspiracija, boreći se tako protiv efekta toplotnog ostrva. Kada su vreli letnji dana travnjak može imati i do 15 stepeni manje nego asfalt, a i do 10 stepeni manju temperaturu u odnosu na cistu zemlju.
Travnjak se bori protiv klimatskih promena.
Trava je najveći upijač ugljen-dioksida koji zagreva našu planetu. Prosečan travnjak godišnje „proguta“ od 20 do 160 kg ugljen-dioksida. Travnjak kroz svoj živozni vek preradi 7 puta više ugljen-dioksida od količine koja je potrebna za njegovo održavanje.
Travnjak pomaže u sprečavanju oticanja vode i stvaranju erozije.
Jedan prosečan fudbalski teren godišnje upije 190.000 tona vode pre nego što dođe do oticanja. Travnjak se ponaša kao sunđer i sprečava vodu da ode odmah u slivnike i kanalizaciju pri čemu može da ponese i stvari koje jos se zadese na putu, kao što su motorna ulja, prljavštine ili smeće. Trava pročišćava tu vodu uništavajući štetne mikrobe, sprečavajući ih tako da dođu do podzemnih vodotoka. Taj prirodni sistem filtracije je toliko efikasan da je voda koja je filtrirana kroz jedan zdrav travnjak 10 puta manje kisela od vode koja se sliva niz ulicu ili čistu zemlju. Travnjak takođe sprečava i plavljenje kao i eroziju.
Trava smanjuje buku.
Trava koja se sadi pored autoputeva smanjuje buku od 8 do 10 decibela. Posebno su dobar primer travnjaci u gradovima gde beton i asfalt prenose buku u velikoj meri. Travnaci mogu u takvim sredinama da posluže kao balans.
Travnjak može da vas učini srećnijim.
Istraživanja su pokazala da poznavanje i doživljavanje prirode, uključujući i trave, čini ljude jednostavno srećnijim i zdravijim. Studije su pokazale da čak i jednostavno gledanje kroz prozor u zelenilo (šume, travnjake…) može smanjiti nivo stresa kod odraslih osoba. Šetnja ili trčanje kroz prirodu , umesto kroz sintetičku okolinu, vodi ka smanjenju besa, zamora ili osećaja depresije, pri čemu povećava nivo pažnje.
Vaša deca i ljubimci imaju korist od travnjaka.
Takva korisna površina obezbeđuje bezbednu mesto za igru vaše dece i ljubimaca. Igra vani povećava nivo fitnesa i stvara aktivna zdrava tela, što je jedna od glavnih strategija u borbi protiv gojaznosti. Istraživanja pokazuju takođe da se i nivo stresa kod dece smanjuje kada se igraju na zelenim površinama.
Poboljšanje izgleda zajednice.
Lepo sređeni travnjaci i pejzaži mogu povećati vrednost nekretnina i preko 10 %. Uređivanje pejzažaje je pritom i jedan od najekonomičnijih načina za povećanje vrednosti nekretnina jer vizuelno deluju na potencijalnog kupca.